Spomenici srpski, deo drugi
Svakodnevne rasprave pograničnih srpskih knezova silno uznemiravahu Veće dubrovačko, jer ono viđaše kako Turčin osvojivši mnoge evropske države, beše došao do Trnova i pretiše našim granicama; tada da bi se okoristilo kako god i ukrpilo u tim srpskim smutnjama, promisli na način kao što su Mleci pri padu Grčke umnožili svoje zemlje, tako i da bi dobili Primorje i Konavlje, jedno na zapadu, drugo na istoku, prema Dubrovniku položeno. Stoga, u velikom prijateljstvu prizvahu k sebi u Dubrovnik o duhovnim blagdanima 1393 konavaoskog kneza Pavla Radonjića, ljubimca bosanskog kralja, i stadoše s njim govoriti za te dve zemlje, a naročito za Primorje, jer je ono razdvajalo dubrovačko zemljište od stonskog, koje im bijaše godine 1333 ustupio Stefan Dušan. Ovo će biti najvažniji posao naše povesti; druga pak težnja dubrovačke republike bijaše, držati u jedno skupljene dalmatinske opštine, da bi zajednički radile. Radi toga kako začu da behu s puliškijeh luka izašli neki gusari, te između njih poglaviti Gavrilo Parmežki, a da i Turci počeše gusariti po sinjem moru, odmah pošalje Maroja Bučinčelića i Maroja Kabužića u Split i u Šibenik da traže pomoć. Priskočiše obe te opštine s jednom galijom svaka, ali kako zakasniše u spremanju, gusari se uspeše povući natrag bez štete. Prispe u to u Dubrovnik poslanik Đurđa Stracimirovića, tražeći u zajam novaca, no mu ih Republika ne htede posuditi, i Andrija Minčetić pođe k njemu da se izvini: Đurđe se ne rasrdi na taj otkaz, pa zamoli da bi ga smirili s Radičem Sankovićem sa kojim se prepirao za neke granice. Veće, koje je svakako htelo da sačini među susedima mir, otpravi k njemu Matiju Žurkovića i Mihaila Minčetića u Ulcinj i oni zatim pođoše k Radiču, te ih on posluša i naloži im da ih pogode. Ali Radič to samo govoraše da bi zadržao Đurđa u kopulja, ali nesrećno mu razbijena vojska, jedva sam se kralj spasi Dunavom u Carigrad, odakle pak brodeć na mletačkim galijama prispe pod Koločep, dubrovački otok; i tu mu Veće pošalje tri vlastelina da mu se poklone i da ga zamole, bi li se udostojio posetiti grad Dubrovnik. Uđe kralj u grad sa silnom pratnjom velikaša, među kojim je se odlikovao Ivan Haniža arhibiskup strigonski i zagrebački i Stevan brat mu; iziđoše im u susret dubrovački knez, Veće, i sva vlastela, pokloniše se kralju i prestaviše mu gradske ključeve; kralj ih uzme u ruke i odmah ih povrati knezu, te zasedne u kneževe dvore za devet dana, u koje doba ga republika ne samo na svoj trošak ugosti, nego zapovedi još da kogod od njegovih ljudi gde što uzme il zakupi, da mu se niko ne naplati nego da dođe k opštinskoj riznici, koja će mu platiti za sve: darovahu kralju znameniti novac i dadoše mu unapred dve godine ugarskog dohodka, a dvema galijama mletačkim po dvesta dukata, osam tisuća beškota, i sto brava svakoj. Ovo slavno pričekanje veoma se dopade Žigmundu i on imenova dubrovačkog kneza vitezom zlatne ostruge, i darova mu zlatnu kolajnu, mač i ostruge, te uzhte da svi unapred knezovi budu se resiti tiem uresima; i od tada je ostao običaj da u sprovodu kog kneza nametnu mu na mrcinu tu kolajnu, taj mač i te ostruge. Videći Dubrovčani toliku kraljevsku milost, dotegnuše mu posao od Primorja, a on odgovori da mu se o tome spomene kad bude u Ugarskoj i da će nastojati da ih zadovolji. Nakon devet dana prebivanja kralj se makne i do Splita ga dopratiše četiri vlastelina, Dobre Kaličić, Martolica Crvić, Rafo Gučetić i Maroje Žunjov Bunić.
Medo Pucić
Spomenici srpski od 1395. Do 1423. Tj. pisma pisana od Republike dubrovačke kraljevima, despotima, vojvodama i knezovima srpskim, bosanskim i primorskim
Beograd, knjigopečatnica knjaževstva srpskog, 1858
Spomenici srpski
Najpre treba da izjavim svoju zahvalnost Njegovoj Ekselenciji gospodinu Baronu Lazaru Mamuli c.k. namesniku u Dalmaciji za dopuštenje koje mi dade da mogu slobodno iz dubrovačke arhive prepisati štogod mi uzbude služiti, i tako naraste ova knjiga; a zatim Njegovoj Svetlosti srpskom knjazu Aleksandru Karađorđeviću i slavnome srpskom Sovjetu za njihovo rešenje od 23. oktobra 1857. kojim su blagoizvolili da se ova knjiga izdade narodnim troškom u državnoj pečatnici.
Sad pak da kažem šta će knjiga sadržati: Naglavniji je njezin deo prepis srpskog nekog teksta od kraja XIV i početka XV veka koji se nalazi u dubrovačkoj arhivi pod talijanskim naslovom „Lettere e comissioni di Levante dal 1399 (pogrešeno umesto 1395) al 1423“; u kome bi srpski kancelar Rusko Hristoforović prepisivao sva pisma koja je, po nalogu dubrovačke republike, pisao različitim kraljevima, despotima, vojvodama, knezovima i vlastelinima srpskim, bosanskim, dalmatinskim i primorskim. Tekst, vrlo dobro sačuvan, sastoji se od 246 stranica a napisan je onakvim pismom kako se vidi u facsimile koje sam snimio i pristavio ovom izdanju.
Pisma su različita sadržaja i, kao naravno, nemaju sveze među sobom; da bi dakle čitatelj mogao upoznati se sa okolnostima, koje su ih uzrokovale, predstavljam im „dubrovačku povestnicu“ onog doba u kratko ponašenu (prevedenu) iz znamenitog talijanskog rukopisa Žunja Rastićadubrovačkog senatura (1735), iz kog sam već godine 1856. izvadio i izdao u „Glasniku dalmatinskome“ dubrovačku povestnicu od 650. do 1358.
Mislim takođe da će mnogo olakšati potpuno razumevanje ovih spomenika, primedbe kojim sam ih rasvetlio, i koje su bukvalno prepisane iz savremenih službenih knjiga dubrovačke republike, kao što su zapisi Veća, nalozi dati poklisarima u Srbiju, Bosnu i Ugarsku, i njihovi izveštaji; tako da sve što se nalazi u ovoj knjizi, bilo srpskim ili italijanskim ili latinskim jezikom pisano, sve se mora smatrati kao pravi službeni spomenik onog doba (osim uvoda i nekih tri – četiri primedbe).ali ovde, što se tiče uvoda, valja da spomenem kako ja nisam nigda učio slavenski pravopis, i stoga valja da molim gospodu jezikoslovce neka mi oproste, ako danas, kad prvi put imam priliku da pišem ćirilicom, ne umem da se služim tim pravopisom, nego pišem samo kako mislim da bi mogao i neuk najlakše pogoditi izgovor reči.
U Beogradu, 17. maja 1858.
Medo Pucić
Spomenici srpski od 1395. Do 1423. Tj. pisma pisana od Republike dubrovačke kraljevima, despotima, vojvodama i knezovima srpskim, bosanskim i primorskim
Srbski spomenici Mletačkog arhiva, deo dvadesetsedmi
521. nemam
522. nemam
523. Zakletva vernosti Manfreda arhiepiskopa Dračkog duždu Mletačkom Petru Znapi
524. Manfred arhiepiskop Drački obeća duždu Mletačkom Petru Znapi da će njega i njegove poslanike u Draču svagda dočekati kao starije
525. Jovan Vevero Dubrovčanin obećava duždu Mletačkom, da na svom putu u istok neće ići u Egipat
526. Zapovest Petra Znani dužda Mletačkog poslata Jovanu Dandolo knezu, i opštini Dubrovačkoj
527. Zabrana da ne sme niko drva nositi iz Dalmacije od Zadra počinjući, nigde osim u Mletke
528. Određuje se cena žitu koje će se donositi iz Zadra u Mletke
529. Zabranjuje se donositi u Mletke tovar svega onoga što dolazi iz zemalja od Zadra na više ležeći
530. Zabranjuje se Mlecima primati Dubrovčane u kuću ili trgovati s njima, bez znanja vlasti
531. Spisak Dubrovačke vlastele, koje Mlečići zahtevaju, da se pošalju kao taoci u Mletke
532. Neki Mlečići tuže se da su ih Ugarski ljudi poharali
533. Naredba koliko će se plaćati carine od robe dolazeće iz zemalja Slovenskih, preko Zadra ležeći, koje donose Dubrovčani
534. Naredba, da ne sme niko od Mletaka bez naročite dozvole vlade duždove ići u zemlje, ležeće dalje od Zadra
535. Ugovor o uslovima pod kojima će Dubrovčani priznati vrhovnu vlast Mletaka
536. Pismo Pavla bana Hrvatskog papi Rimskom Klimentu, u kom se zauzima za Zadrane protiv Mletaka
537. Ugovor primirja između Pavla bana Bribirskog i njegove braće knezova Đorđa i Mladena sa jedne strane, i dužda Mletačkog Petra Gradoniko sa druge strane
538. Ugovor primirja na deset godina između kneza Bribirskog Đorđa i Omišana sa jedne strane, i između kneza Zadarskog Rogera Maucorena u mesto i u ime dužda Mletačkog i Mletaka sa druge strane
539. Stefan Ban cele Slavonije obećava Mletačkim trgovcima, da će ih od svake štete i uvrede čuvati, ako dođu u njegove zemlje trgovati
540. Kletva vernosti hercega Mihaila Komano, data duždu Mletačkom za zemlje Dračke
541. Popis i titule vladajućih pri svršetku XIII veka vladara, sa kojima su Mleci u savezu i prepisci bili
542. Ugovor sa ostrvom Pagom o uslovima, pod kojima će ova država biti u podanstvu Mletaka
543. Potraživanje plate bivšeg kneza Dubrovačkog Marka Dandula
544. Punomoćje i uputstva poslaniku grada Trogira Mati Pučio
545. Pismo knezu Dubrovačkom Andriji Zlatu
546. Pismo knezu Dubrovačkom
547. Pismo knezu Dubrovačkom Bertučiju Gradonigu
548. Pismo knezu Dubrovačkom
549. Pismo knezu Dubrovačkom Bertučiju Gradonigu o pobuni Bajamonta Teupola
550. Nalog knezu Dubrovačkom, da da uhvatiti bivšeg kapetana Marka Zane i da ga pošalje pod stražom u Mletke
551. Pismo kralja Ugarskog poslato papi rimskom Klimentu u poslu grada Zadra
552. Pismo kralja Ugarskog Karla, kojim daje slobodu svima trgovcima, da mogu u njegovim zemljama slobodno trgovati, pošto plate carinu u njegovoj tvrđavi, koju gradi na reci Savi
553. Letopis o osvajanju Zadra i Dalmacije od Mletaka, i o bunama Zadrana i Dalmatinaca protiv Mletaka
554. Zaključeno, da Mleci pišu papi Rimskom, da se saglasi na to, da Poljski kralj može primiti Češku krunu, koju mu Husiti nude
555. Lovreta Loredan, dužd Mletački poklanja dostojanstvo Mletačkog kavaljera Jeronimu Matijeviću Dubrovčaninu, poslaniku Vlaškog vojvode Basaraba
556. Katarina žena Ivana Oštarića prodaje svoju zemlju na ostrvu Krk Bićentiju Barba, vlastelinu Mletačkom
Janko Šafarik, Srbski spomenici Mletačkog arhiva
Beograd, 1860., Glasnik Društva Srpske Slovesnosti
Srbski spomenici Mletačkog arhiva, deo dvadesetšesti
Janko Šafarik, Srbski spomenici Mletačkog arhiva
Beograd, 1860., Glasnik Društva Srpske Slovesnosti
501. Zaključeno na molbu poslanika grada Dubrovnika, da kapetani Mletačkih galija priteknu Dubrovčanima u pomoć, ako bi Turci na ove napali
502. Odgovor Bosanskim vlastelinima, koji mole za pomoć kako bi mogli opet oteti Bosnu od Turaka
503. Nalog poslaniku Mletačkom kod kralja Ugarskog da ovom javi, kako će Mleci skoro udariti na Turke, a nadaju se za celo da će to isto učiniti i herceg Stefan i Skenderbeg, nego i on da učini što više može
504. Uputstvo za poslanika, koji ide k hercegu svetog Save Stefanu, i k sinu ovoga Vladislavu, kako da gledi pomiriti ih, a ujedno pobuditi na rat protiv Turaka radi oslobođenja Bosne
505. Odgovor udovici kneza Arnita, na njene molbe
506. Povelja Matije kralja Ugarskog, kojom ugovara savez sa Mlecima za rat protiv Turaka
507. Privilegija za građanstvo Mletačko, dato knezu Pribisavu Vukotiću
508. Privilegija na vlastelstvo Mletačko, dato Ivanu, sinu Đorđa Kastriote
509. Privilegija na vlastelstvo Mletačko za gospodu Albanije Tomu, Konstantina i Arenita braću
510. Uputstva za upravitelja Kotora, koji javlja da kralj Ferdinand oće da zauzme grad Novi i oblast sinova hercega Stefana, da ovo predupredi; a ujedno i poslaniku istoga kralja u Mlecima, da se izjavi, da te zemlje i ta lica stoje pod zaštitom Mletačkom
511. Uputstvo za kneza Kotorskog, kako da gledi mir zaključiti sa Ivanom Crnojevićem
512. Nalog knezu Splitskom, da gledi udovu kraljicu Bosansku, koja u Splitu sedi, odande lepim načinom u drugo mesto poslati
513. Pismo velikom knezu ruskom, u kom izvinjavaju svog sekretara Jovana Baptistu Trevizanca, koji je pao u podozrenje, da oće Tatare protiv njih da pobudi
514. Odgovor poslanicima hercega Save Vlatka, koji između ostalog javljaju da se herceg Vlatko ženi sa sinovicom kralja Ferdinanda
515. Privilegija za vlastelstvo Mletačko data Ivanu Crnojeviću gospodaru gornje Zete a vojvode Mletačkog, i njegovim sinovima
516. Odgovor Ivanu Crnojeviću, gospodaru Zete, koji javlja da Turci hoće da obnove gradove Podgoricu i Baleč, i ište pomoć da to predupredi
517. Zaključeno da se Ivanu Crnojeviću pošalju darovi i da mu se piše, kako bi se održao u vernosti i prijateljstvu spram Mletaka
518. Zaključeno pokušati ne bi li Srpski despot Vuk (Branković) stupio u savez sa Mlecima protiv Turaka
519. Zaključeno pisati hercegu Vlatku, da pošalje punomoćnika u Mletke, da se mogu s njim konačno pogoditi, o uslovima pod kojim će im ustupiti svoju zemlju
520. Matija kralj Ugarski ište da Mleci dozvole prenositi preko njihovih mesta građu, za zidanje tvrđave na ušću Neretve
Srbski spomenici Mletačkog arhiva, deo dvadesetpeti
481. Zaključeno poslati jednog Kotoranina ili Skadrana k Turskom sultanu, da moli za zaštitu protiv Turskih subaša u Zeti
482. Pismo, kojim Skenderbeg vraća Mlecima grad i oblast Sati, koje je oteo iz Turskih ruku
483. Odgovor poslaniku hercega Stefana svetog Save, na njegove predloge i zahteve
484. Odgovor poslaniku hercega Stefana, koji javlja Mlecima za veliku opasnost, koja mu grozi od Turaka, i moli za pribežište. (Kratak izvod iz vrlo prostranog pisma, koje će valjati celo prepisati). (Herceg Stefan javlja dalje Mlecima, da je doznao preko svojih prijatelja, koji su na dvoru sultanovom, da se ovaj sprema na proleće doći protiv Skadra i Dubrovnika, dalje da sultan ište od njega tvrđavu Zazujnu u zamenu za drugi koji grad, jer želi imati preko Zazujne prolaz u Hrvatsku i u Dalmaciju).
485. Pismo koji priznaju Dubrovčani, da je Jadransko more pod vlašću Mletačkom, i mole Mletke, da im dozvole nabaviti ranu iz Albanije
486. Zaključeno, izabrati poslanika koji će ići kralju Bosne, da izjavi ovom saučešće Mletaka o smrti pređašnjeg kralja njegovog oca, a ujedno da mu čestita stupanje na presto
487. Odgovor poslanicima Hrvatskog bana Pavla Sperančića, tičući se kralja Bosne
488. Odgovor poslaniku kralja Bosanskog na više njegovih predloga i zahteva
489. Predlozi i zahtevi poslanika hercega Bosne, izloženi vladi Mletačkoj
490. Odgovor poslanicima hercega Stefana, na njihove predloge i zahteve
491. Nalog upravitelju Splitskom, da gledi dobiti tvrđavu Klisu od bana Hrvatskog Pavla za novce, kako ne bi pala u ruke Turcima
492. Odgovor poslanicima hercega Stefana, na njihove predloge
493. Predlozi i zahtevi poslanika hercega Stefana
494. Odgovor poslanicima hercega Stefana
495. Molbe i zahtevi poslanika kralja Bosanskog, koji javljaju Mlecima, kakva opasnost im preti od Turaka
496. Odgovor poslanicima kralja Bosanskog
497. Odgovor hercegu scetog Save Stefanu, na njegovo pismo, i nalog upraviteljima Skadra i Albanije, tičući se tog odgovora
498. Uputstva za general kapetana morskog Alojzija Loredana, u kom mu javljaju da su Turci zauzeli Bosnu i zarobili Bosanskog kralja
499. Pismo Rimskom papi, u kom mu javljaju Mleci, kako su Turci zauzeli Bosnu i zarobili kralja
500. Pismo poslaniku Mletačkom u Rimu Bernardu Justinijanu, u kom mu javljaju da Turci osvojivši Bosnu već udaraju na Hrvatsku, zato su se Mleci rešili stati im na put
Janko Šafarik, Srbski spomenici Mletačkog arhiva
Beograd, 1860., Glasnik Društva Srpske Slovesnosti
Srbski spomenici Mletačkog arhiva, deo dvadesetčetvrti
461. Odgovor poslanicima kralja Bosne na neke njihove predloge i zahteve
462. Odgovor poslanicima kneza Stefana vojvode Bosne, na njihove zahteve
463. Pismo kralja Bosanskog Stefana Tome, u kom zahvaljuje Mlecima, što su i njega spomenuli u miru, koji su zaključili sa kraljem Aragonskim
464. Kralj Bosne odobrava što su ga Mleci imenovali u miru, koji su zaključili sa kraljem Aragonskim
465. Odgovor poslanicima kralja Bosanskog, na razne njihove zahteve
466. Odgovor poslanicima velikog vojvode Bosanskog kneza Stefana, na razne njihove predloge i zahteve
467. Uverenje dato istim poslanicima kneza Stefana, da neće Mleci dozvoliti Dubrovčanima, da mu na moru dosađuju
468. Nalaže se upravitelju Kotora i drugima, da često javljaju o stanju rata između Dubrovčana i kneza Stefana, koji je jako stesnio Dubrovčane silnom vojskom
469. Odgovor poslanicima Dubrovačkim, koji su došli da mole za savet u poslu rata sa knezom Stefanom
470. Zabranjuje se kako Dubrovčanima tako i knezu Stefanu držati na moru oružane lađe
471. Odgovor poslanicima velikog vojvode Bosanskog hercega Stefana, koji ište od njih pomoć protiv Dubrovčana, da se Mleci zbog stanja stvari u Italiji, ne mogu upuštati u rat
472. Odgovor poslanicima hercega Stefana, da će Mleci pristati na njegov poziv, da zajednički osvoje Dubrovnik, kad se svrši rat u Italiji
473. Odgovor poslaniku kralja Bosne i kneza Vladislava sina hercega Stefana, u kom se pravdaju Mleci, što su osvojili Krajinu i Neretvu
474. Uputstvo za Karla Mavrocena, koji ide kao poslanik k kralju Bosne, i kao proveditor u Krajinu i Neretvu
475. Dužd od Mletaka potvrđuje hrisovulju koju je kralj Ostoja darovao vlasteličićima Vukašinu, Baranu i Đurđu Vukčićima
476. Mleci javljaju Rimskom papi, da su Turci Carigrad osvojili, i mole ga, da odbrani hrišćanstvo od preteće mu od Turaka opasnosti (istoga dana pišu Mleci i svom poslaniku Jovanu Mauro, da javi to isto i kralju Aragonije, a ranije su poslali svog morskog general kapetana Jakova Loredana sa flotom u Carigrad, da javi grčkom caru, kako se Turci sa strašnom silom na njega spremaju, pa i da mu bude od pomoći; a pre toga pisali su Rimskom papi, Rimskom caru, Aragonskom i Ugarskom kralju neka glede dati što bolju i veću mogu pomoć Carigradu, da ne propadne, jer je u velikoj opasnosti)
477. Ugovor koji su zaključili Mlečani sa velikim vojvodom Stefanom Crnojevićem i sa narodom Gornje Zete, kad se dobrovoljno podvrgao njihovoj upravi
478. Privilegija hercega Stefana od svetog Save, na mletačko vlastelstvo
479. Zaključeno, da se pošalje vojska u Skadar protiv Leke Dukađinija (Mleci su proglasili taliju od 1500 dukata za glavu Leke Dukađinija)
480. Ugovor mira zaključenog sa Lekom Dukađinom i sa njegovom braćom
Janko Šafarik, Srbski spomenici Mletačkog arhiva
Beograd, 1860., Glasnik Društva Srpske Slovesnosti
Srbski spomenici Mletačkog arhiva, deo dvadesettreći
441. Ugovor zaključen između Mletaka i vojvode kneza Stefana Crnojevića
442. nemam
443. Pismo poslaniku Mletačkom u Budim, sa uputstvima tičućim se rata protiv Turaka, šta da govori o tom kralju, despotu Srpskom, i vojvodi Sibinjanin Janku
444. Kratak izvod iz pisma Mletačkog Dužda poslatog kardinalu Mletačkom, tičućeg se rata protiv Turaka, u kom se tuže na papu, da okleva sa opremanjem galija, i troši skupljene novce za rat na drugo što
445. Uputstvo gospodinu Alviziju Loredamu, komadantu galija papinih, tičuće se rata protiv Turaka
446. Pismo Srpskom despotu Đorđu Brankoviću, u kom mu čestitaju što je povratio svoju državu, i javljaju mu za Zetu, izvinjavajući se, da su ovu uzeli iz ruku njegovog javnog neprijatelja kneza Stefana vojvode
447. Odgovor poslaniku kralja Bosanskog, na njegove zahteve, od kojih se neka tiču despota Srpskog
448. Odgovor poslaniku despota Srpskog, tičući se zauzetih od Mletaka njegovih gradova i zemlje u Zeti i primorju Albanije
449. Odgovor poslanicima Srpskog despota na ponovljene zahteve njihove, da Mleci vrate despotu Zetske i Albanske zemlje i gradove, koje su zauzeli
450. nemam
451. Zaključak da se pošalje poslanik k Srpskom despotu, uzima se natrag
452. Pismo dužda Mletačkog despotu Srpskom, o odgovoru datom njegovim poslanicima
453. Odgovor poslanicima kneza Stefana vojvode, zahtevajućeg gradove Drivast i Omiš, i tri kuće, u Kotoru, u Zadru i u Mlecima
454. Ugovor mira između Mletaka i između Stefana od Sokola, velikog vojvode Bosne i kneza humske zemlje
455. Zaključeno davati sto dukata godišnje, dokle je živ nekom čoveku, koji se obećava ubiti Skenderbega, ako to učini, a ujedno poslati nešto vojske u Skadar, i potužiti se na ovoga Sultanu
456. Odgovor poslanicima kralja Bosanskog, na njihove predloge
457. Uputstvo za Mletačkog komesara Andriju Veniera, koji se šalje u Albaniju, da raspravlja dela sa Skenderbegom, sa Dukađinima i sa Srpskim despotom Đorđem
458. Pismo Andriji Venieru, u kom mu se nalaže, da sa Srpskim despotom, koga je sreća izdala, mir ugovara, pod manje za ovog povoljnim uslovima, a da pomaže Turcima protiv Skenderbega, Dukađina i Topie
459. Ugovor mira sa Skenderbegom i drugom gospodom Albanije
460. Uputstvo za proveditora Albanije, tičuće se razmirice sa despotom Srpskim, sa Skenderbegom i sa Dukađinima
Janko Šafarik, Srbski spomenici Mletačkog arhiva
Beograd, 1860., Glasnik Društva Srpske Slovesnosti
Srbski spomenici Mletačkog arhiva, deo dvadesetdrugi
421. Odgovor poslanicima kralja Bosanskog, koji nude Mlecima pomoć Bosansku protiv kneza Stefana
422. Punomoćje i uputstvo za Mletačkog poslanika Marka Đeno, da može sa knezom Stefanom vojvodom Zetskim, i sa Juraševićima ugovoriti mir.
423. Uputstvo za Mletačke komesare tičuće se mira sa knezom Stefanom vojvodom Zetskim
424. Uputstvo za Mletačke komesare tičuće se mira sa knezom Stefanom vojvodom Zetskim
425. Zaključeno poslati nekog kneza Jovana u Kotor, da radi protiv vojvode Zetskog kneza Stefana, u korist Mletaka
426. Zapovest kapetanu Kulfa i knezu Kotorskom, da zauzmu Zetu gornju i donju, kako je otud izašao knez Stefan, a knezu i kapetanu Skadarskom da zauzme Bar i Drivast
427. nemam
428. Kapitulacija oblasti Drivačke, koja se dobrovoljno pokorila vlasti Mletaka
429. Uputstvo za kapetana Kulfa i kneza Kotorskog, tičuće se osvajanja Zete, gornje i donje, i sve zemlje, što je bila despota Đorđa
430. Uputstvo knezu i kapetanu Skadra, tičuće se osvajanja Zete
431. Tužba data turskom Sultanu protiv kneza Stefana vojvode Bosne
432. Kapitulacija opštine Barske, potčinjavajući se dobrovoljno vlasti Mletačkoj
433. Zapovest kapetanu Kulfa, da vojuje protiv kneza Stefana vojvode Bosanskog, radi osvajanja grada Bara, ako li vidi da je knez Stefan odveć silan, onda da gleda da zaključi mir sa njim
434. Odgovor poslanicima kneza Stefana vojvode Bosne, da se Mlečići ne mogu sa njima upuštati u pregovore, počem oni nemaju za to punomoćje od svog gospodara
435. Zapovest kapetanu Kulfa da produži rat protiv kneza Stefana
436. Uputstvo za kapetana Kulfa, tičuće se rata sa knezom Stefanom
437. Odgovor poslaniku kneza Matka i njegove braće, tičuće se rata sa knezom Stefanom vojvodom Bosanskim
438. Odgovor knezu Franku Taulonskom (Talovcu?) tičuće se rata sa knezom Stefanom
439. Odgovor poslaniku kralja Bosne, tičuće se Polica i Omiša, i rata sa knezom Stefanom
440. Uputstvo za poslanika Mletačkog idućeg u Budim, šta da ugovori sa kraljem Poljskim i Ugarskim, pa i sa Srpskim despotom, o ratu protiv Turaka
Janko Šafarik, Srbski spomenici Mletačkog arhiva
Beograd, 1860., Glasnik Društva Srpske Slovesnosti
Srbski spomenici Mletačkog arhiva, deo dvadesetprvi
401. Odgovor dužda Mletačkog poslaniku kralja bosanskog
402. Privilegija vojvodi Đorđu Posiloviću na vlastelstvo Mletačko
403. Ugovor zaključen između despota Srpskog Đorđa Brankovića i Nikole Meko, poslanika Mletačkog, tičući se prava Srpskih i Mletačkih na Albanske i Primorske oblasti i gradove
404. Zahtevi koje je Nikola Meko, poslanik Mletački, predložio despotu Srpskom Đorđu Brankoviću prilikom ugovora
405. Privilegija na vlastelstvo Mletačko, koju dužd Francisko Foskari daje Srpskom despotu Đorđu Brankoviću i njegovim naslednicima
406. Privilegija kojom dužd Mletački potvrđuje Stefanu velikom vojvodi Bosanskom, kuću u Kotoru i šest stotina dukata godišnjeg dohotka od Kotora, kao što je imao i njegov stric Sandalj
407. Odgovor poslanicima Srpskog despota Đurđa Brankovića, na četiri predložene tačke
408. Odgovor poslanicima kneza Stefana, sinovca Sandaljevog, koji zahtevaju grad Kotor
409. Odgovor poslaniku Srpskog despota, koji zahteva grad Ulcinj
410. Naredba kako da se dočeka i primi Srpski despot Đurđe, koji dolazi u Mletačku oblast Istriju
411. Odgovor poslaniku Srpskog despota, koji ište da ga Mletačke lađe prevezu u Albaniju
412. Odgovor poslaniku Srpskog despota, zahtevajućeg grad Ulcinj, i da Mlečići pošalju poslanstvo Turčinu, koje će posredovati između despota i sultana
413. Odgovor poslanicima Stefana velikog vojvode Bosanskog, na više njihovih predloga
414. Odgovor poslaniku kralja Poljskog i Ugarskog, tičući se Turaka, velikog vojvode Bosanskog Stefana, i kneza Matka (kratak izvod)
415. Odgovor poslaniku Restoja Komornika kralja Bosanskoga, na njegove predloge i molbu
416. Uputstvo za kapetana i kneza Skadarskog, kako da se vlada prema knezu Stefanu, koji je počeo osvajati zemlje i gradove Srpskog despota
417. Drugo uputstvo tičuće se kneza Stefana i osvajanja od njega gornje Zete, oblasti Srpskog despota
418. Zaključeno, naložiti knezovima Skadarskom i Kotorskom, da zauzmu donju Zetu, bivšu oblast Srpskog despota, i poslati tamo proveditora, kome se ujedno daje uputstvo
419. Odgovor poslanicima kralja Bosanskog na više njihovih zahteva i molbi
420. Odgovor poslanicima kneza Stefana, koji obojica obećavaju Mlecima, da će pristati uz njih, ako se knez Stefan zarati sa Mlecima
Janko Šafarik, Srbski spomenici Mletačkog arhiva
Beograd, 1860., Glasnik Društva Srpske Slovesnosti
Srbski spomenici Mletačkog arhiva, deo dvadeseti
381. Ugovor mira, zaključen između dužda od Mletaka, i despota Srpskog Stefana, kao i Đorđa Vukovog Brankovića
382. Dužd Francisko Foskari potvrđuje kapitulaciju Paštrovića
383. Pismo kralju Bosanskom
384. Zaključeno pisati upraviteljima Zadra, da brane Splićane od Polićana, a vojvodi Sandalju, da zabrani Polićanima napadati na Splićane
385. Tolkujući ili popunjavajući dodatak k ugovoru mira između Mletaka i despota Srpskog
386. Odgovor dat poslaniku velikog vojvode Sandalja, na njegove zahteve
387. Odgovor poslanicima Đorđa Vukovog Brankovića, nećaka despota Srpskog, tičući se neki članaka ugovora mira, zaključenog između Mletaka i despota Srpskog
388. Uputstva za Franciska Kvirini, poslanika k Đorđu Brankoviću, kako da se pogodi sa ovim o nekim člancima ugovora mira, koji nisu još u delo privedeni
389. Odgovor Francisku Kvirini, da može sa posredovanjem Đorđa Brankovića stupiti u pregovore mira sa Turčinom
390. Odgovor Jakovu Testi iz Trogira, na njegov izveštaj, da knez Jovan Cetinjski želi predati svoje gradove Mletačkoj vladi u ruke
391. Dopunjujući članci k ugovoru mira između Mletaka i despota Srpskog, zaključeni u Vučitrnu, između Franciska Bembo poslanika Mletačkog i Đorđa Brankovića
392. Stefana despota ratifikacija ili potvrda ugovora mira, zaključenog između Mletaka i Đorđa Brankovića u ime istog despota Srpskog
393. Nemam
394. Odgovor poslanicima Cetinjske vlastele Đorđa i Alekse Juraša, koji ištu da ih Mlečići prime pod svoju vladu
395. Otvoreno pismo, kojim dužd Mletački Francisko Foskari ratificira mir, ugovoren sa despotom Srpskim
396. Dužd Mletački Francisko Foskari, poklanja velikom vojvodi Sandalju i njegovim naslednicima od doma Kosače, jednu kuću u Mlecima
397. Zaključeno naložiti kapetanu Skadarskom, da gleda za godišnju platu privoleti Turke u Albaniji, da ne napadaju na susednu Skadarsku oblast
398. Zaključeno naložiti upraviteljima Albanije, da objave nagradu za onoga, koji bi ubio odmetnika Mletačkog Stefana Maramonta
399. Uputstvo za kneza i kapetana Skadarskog, kako da utiša bunu, koju je podigao Maramonte u predelima Albanije
400. Odgovor poslanicima kralja Bosanskog, javljajućeg da i Ugarski kralj i Turski sultan zahtevaju od njega, da prekine prijateljstvo sa Mlecima
Janko Šafarik, Srbski spomenici Mletačkog arhiva
Beograd, 1860., Glasnik Društva Srpske Slovesnosti
|
